Sasvim iskreno sa #15: Minja Miletić

Život me je demantovao

Dok sam studirala mislila sam da će mi životni poziv biti rad u nekoj bolnici

Lepa voditeljka Jutarnjeg programa televizije Pink, Minja Miletić, pristala je da odgovori na naša pitanja. Iako je po struci lekar, od malih nogu je počela da se zanima za medije. Govori nam o svojim omiljenim stvarima, zdravlju svog oca, da li voli da izlazi, i kako voli da provodi slobodno vreme.

Preživeli ste dramu na odmoru u Turskoj, vašem ocu je pozlilo, i nekoliko dana je proveo u bolnici. Kako mu je sada?

Hvala Bogu, sada je dobro. Zaista tih dana dok je on bio u Antaliji, a mi u Beleku, nije bilo baš prijatno da mi sedimo na plaži, sunčamo se a tata mi je u bolnici. Naravno, sve se dobro završilo, ali sada bi mi prijao još jedan odmor. Nadam se da neću čekati sledeće leto da odem negde na par dana.

Kakvo iskustvo nosite iz Jutarnjeg programa?

Predivno. Radovala sam se jutarnjem programu, jer je to tada bilo nešto sasvim novo za mene. Vesti zahtevaju jednu ozbiljnost, preciznost, prenošenje informacija dok jutarnji program traži takođe informisanost ali pruža i tu jednu ležernost jer mi dolaze gosti različitih zanimanja ( političari, lekari, sportisti, umetnici, pevači..) Jutarnji program zahteva i ozbiljnost i nasmejanost, improvizaciju neki put kada zahteva situacija. Kroz ovaj projekat dobila sam i odličnog kolegu i prijatelja. Raduje me što ću i dalje voditi jutarnji program.

Jedna ste od retkih javnih ličnosti koja se ne stidi da kaže da u ormaru ima i neafirmiranih stvari. Da li je potrebno da imaš firmirane krpice da bi lepo izgledali?

Nasmejalo me je ovo pitanje. Zašto bih se stidela, pa to je sasvim normalno. Ne znam koliko novca da imam i dalje bih kupovala brendove koji su svima dostupni. Mislim da uopšte nije bitno da imaš skupe stvari, važno je imati stila. Kao i svaka žena volim da imam dobre cipele, tašne i spremna sam da dam i celu platu ako treba, a ostale krpice pre svega kupujem jer mi se dopadaju kako mi stoje. 

Po obrazovanju ste lekar, da niste odabrali poziv voditeljke, da bi se bavili profesijom za koju ste učeni?

Dok sam studirala mislila sam da će mi životni poziv biti rad u nekoj bolnici, međutim život me je demantovao. Još kao mala, interesovala me je gluma, stalno sam recitovala, pevala, išla sam kod pokojnog Bate Miladinovića na časove glume, šest godina vežbala sam dikciju, koja mi danas i te kako znači, išla sam u Radio Beograd kod Mike Aleksića. Tako da mi se negde i ostvario san iz detinjstva da radim u medijima.  Srećna sam jer radim posao koji volim i nije mi žao što ne radim u struci. Naravno, da i posao lekara je vrlo plemenito zanimanje, žao mi je što lekari kod nas nisu dovoljno plaćeni koliko zaslužuju.

Da li volite i koliko često izlazite?

Volim da izlazim, mada sada vikendom neću moći pošto tada ću voditi i jutarnji program. Kao mlađa volela sam često da izlazim i provodim se sa svojim prijateljima, danas pod izlaženje podrazumevam neku večeru i piće. Retko ostajem duže od 1h u gradu. Pitam se da li sam se zasitila izlaženja ili to dolazi sa godinama, ali sve u svemu mislim da ritual - kafa sa drugaricama- neću menjati.

Omiljena knjiga, film, predstava?

Kada treba da se izdvoji nešto "omiljeno" to mi teško pada jer ne mogu da se opredelim samo za jednu stvar. Čitam kad god mi vreme dozvoljava, volim knjige Tonija Parsonsa, Gijom Muso, Mirjane Bobić, Vesne Dedić, Ivane Kuzmanović, trenutno čitam Emira Kusturicu " Smrt je neprovjerena glasina". Veliki sam filmofil i često idem u bioskop, volim da gledam filmove na velikom platnu. Opet omiljeni film pa i nemam baš ali kad god se prikazuje na televiziji volim da pogledam kao što su "Nešto sasvim lično", "Ustvari ljubav", "Engleski pacijent"... uglavnom volim romantične, ljubavne filmove, drame. I na kraju volim da idem u pozorište i trudim se da što više predstava odgledam, neki put je teško naći karte za određenu predstavu. Još nisam gledala Glembajeve u Ateljeu 212. Inače to pozorište ima predivne predstave kao i Jugoslovensko Dramsko (Nije smrt biciklo, da ti ga ukradu) pa čak i Madlenijanum, tamo sam bila na premijeri predstave "Doručak kod Tifanija". "Buba u uhu", "Očevi i oci", "Iza Kulisa", "Ljubavno pismo", "Mačka na usijanom limenom krovu", "Miris kiše na Balkanu" to su samo neke predstave kojih se sećam i koje preporučujem da se pogledaju.

Kako provodite slobodno vreme?

Slobodno vreme provodim uz knjigu, dobar film, odlazak u teretanu, usavršavanje engleskog jezika, ispijanje kafa sa drugaricama, volim kada je lepo vreme da prošetam centrom grada. Znam samo da nemam baš mnogo slobodnog vremena ali zato sve te stvari koje radim čine mi se jos lepšim. 

Da li planirate da još negde putujete, ili su za ovu godinu putovanja završena.

Imam tu sreću da u poslednjih par godina putujem na svakih par meseci. Nadam se da ću do kraja ove godine otputovati još negde bar na nekoliko dana. Ako mi se to ipak ne dogodi onda svakako za Novu godinu neću biti u Beogradu. Obožavam da putujem, i svaki put kada se vratim iz inostranstva osećam se bolje, puna neke pozitivne enrgije, osećaja, dobrog raspoloženja.

Kako zamišljate idealan dan?

Idelan dan zamišljam sa voljenom osobom, negde daleko na plaži uz čašu crnog vina.

M.L.

Sasvim iskreno sa #14: Aleksa Jelić

Umetnost je širok pojam

Možda jednog dana napišem neku knjigu ili odglumim u nekom filmu, a možda i neku sliku naslikam. Sve je u igri.

Miljenik ženskog dela publike Aleksa Jelić od svog najranijeg detinjstva primetio je dar za baljenje muzikom i umetnošću. S Obzirom da potiče iz muzičke porodice (otac Dragi Jelić, YU Grupa) i da je od malih nogu okružen muzikom i stvaranjem, za vreme boravka u Španiji počinje da komponuje svoje prve numere koje će se kasnije naći na njegovom prvom albumu. Uz veliku podršku svojih roditelja i prijatelja, Aleksa se krajem 2006. godine, vraća u Srbiju radi građenja samostalne muzičke karijere. U martu 2007. godine prijavljuje se na Beoviziju sa pesmom „Beli Grad“, godinu dana kasnije takođe na Beoviziji učestvuje sa pesmom "Beli Jablan" u duetu sa  Anom Štajdohar. Te 2008. godine zauzima drugo mesto, po glasovima publike i žirija, i dobija nagradu za najbolji scenski nastup. Iza sebe ima dva albuma dok je treći u pripremi.

U Barseloni gde ste letovali ove godine, upoznali ste jednu devojku? Ima li među vama nešto više od prijateljstva?
-Nema neke dublje veze... Ima one lepršave, oslobođene, letnje priče koja je imala svoj početak, sadržaj i na kraju leta / pošto je letnja priča / i svoj završetak. Možda još poneki mail, razglednica kao sećanje na leto 2011.

Zbog čega ste baš Barselonu izabrali za odmor, ima li neko posebno značenje za vas?
U biti čoveka je da se vraća na mesta gde mu je lepo. Gde su mu se lepe stvari desile, lepe priče života ispričale.Više godina sam ziveo u Barsi, te me i dalje vuče. Mene škorpiju, Barsa, škorpija, magnetski privlači.

Izjavili ste da ste doneli nekoliko melodija za novi, treći album. Da li ste krenuli sa pripremama?
Ne žurim se, to je složen proces u kome ograničenja ne treba da postoje. Trenutno sam u fazi promovisanja drugog albuma pod nazivom “ Javna Tajna “ i nakon 3 snimnjena video spota za pesme “ Floyd”, “ Javna Tajna “, “ Od Slavije do Španije “ u planu je snimanje 4-og, potencijalno najvećeg hita sa albuma, “ Ludi i mladi “.

Snimili ste svoj šou program za javni servis. Šta nam možete reći o tome?
U produkciji i realizaciji RTS-a sam već snimio show program gde ću publici predstaviti pesme sa novog albuma “ Javna Tajna “ ali ih istovremeno i podsetiti na pesme koje su obeležile prethodni debi album “ U tami disko kluba”, poput “ Mile”, “Samo reci”, “Beli jablan” itd…

Na završnom snimaju spota "Sin ti no soy / Od Slavije do Španije", imali ste probleme 
sa policijom, šta se tačno desilo?
Daaaaa, devojke su poskidale majice, ostale golih grudi, vozači su piljili u tu lepotu zaboravljajući da paze na semafore, došlo je do škripa kočnica, sirena, policija se odjednom stvorila i krenula da pravi red / po njima devojke golih grudi predstavljaju nered – ha, ha, ha /Sve se lepo završilo kada su čuli da se snima spot, čak su se i nasmejali kamerama. Obećali smo da ćemo ostaviti u spotu, ali nije bilo vremena. Za gole grudi da, ali njih ne / ha, ha, ha/.

Da li sebe možete da zamislite u nekom reality programu?
Ne, ne i večno NE!:) možda u nekom koji ja osmislim. Da ne bude na niskoj frekfenciji realnosti. I bajke su nečija realnost, zar ne???

Pored pevanja i plesanja, gde se još vidite?
Umetnost je širok pojam, možda jednog dana napišem neku knjigu ili odglumim u nekom filmu, a možda i neku sliku naslikam. Sve je u igri.

Neostvarena želja?
Da budem lekar i da spašavam živote.

Šta bi ste poneli na pusto ostrvo?
Anđela čuvara i svog psa Rocca.

Da li vam prija slava?
Nisam svestan slave u tom smislu, smatram da je biti zvezda u Srbiji drugačije od “biti prava zvezda”. Lepo je kada vas na ulici prepoznaju ali je verujte mi, mnogo lepše kada ljudi prepoznaju vaš rad, vaše delo i kada vole ono što vi radite.

M.L.