Život me je demantovao
Dok sam studirala mislila sam da će mi životni poziv biti rad u nekoj bolnici
Lepa voditeljka Jutarnjeg programa televizije Pink, Minja Miletić, pristala je da odgovori na naša pitanja. Iako je po struci lekar, od malih nogu je počela da se zanima za medije. Govori nam o svojim omiljenim stvarima, zdravlju svog oca, da li voli da izlazi, i kako voli da provodi slobodno vreme.
Preživeli ste dramu na odmoru u Turskoj, vašem ocu je pozlilo, i nekoliko dana je proveo u bolnici. Kako mu je sada?
Hvala Bogu, sada je dobro. Zaista tih dana dok je on bio u Antaliji, a mi u Beleku, nije bilo baš prijatno da mi sedimo na plaži, sunčamo se a tata mi je u bolnici. Naravno, sve se dobro završilo, ali sada bi mi prijao još jedan odmor. Nadam se da neću čekati sledeće leto da odem negde na par dana.
Kakvo iskustvo nosite iz Jutarnjeg programa?
Predivno. Radovala sam se jutarnjem programu, jer je to tada bilo nešto sasvim novo za mene. Vesti zahtevaju jednu ozbiljnost, preciznost, prenošenje informacija dok jutarnji program traži takođe informisanost ali pruža i tu jednu ležernost jer mi dolaze gosti različitih zanimanja ( političari, lekari, sportisti, umetnici, pevači..) Jutarnji program zahteva i ozbiljnost i nasmejanost, improvizaciju neki put kada zahteva situacija. Kroz ovaj projekat dobila sam i odličnog kolegu i prijatelja. Raduje me što ću i dalje voditi jutarnji program.
Jedna ste od retkih javnih ličnosti koja se ne stidi da kaže da u ormaru ima i neafirmiranih stvari. Da li je potrebno da imaš firmirane krpice da bi lepo izgledali?
Nasmejalo me je ovo pitanje. Zašto bih se stidela, pa to je sasvim normalno. Ne znam koliko novca da imam i dalje bih kupovala brendove koji su svima dostupni. Mislim da uopšte nije bitno da imaš skupe stvari, važno je imati stila. Kao i svaka žena volim da imam dobre cipele, tašne i spremna sam da dam i celu platu ako treba, a ostale krpice pre svega kupujem jer mi se dopadaju kako mi stoje.
Po obrazovanju ste lekar, da niste odabrali poziv voditeljke, da bi se bavili profesijom za koju ste učeni?
Dok sam studirala mislila sam da će mi životni poziv biti rad u nekoj bolnici, međutim život me je demantovao. Još kao mala, interesovala me je gluma, stalno sam recitovala, pevala, išla sam kod pokojnog Bate Miladinovića na časove glume, šest godina vežbala sam dikciju, koja mi danas i te kako znači, išla sam u Radio Beograd kod Mike Aleksića. Tako da mi se negde i ostvario san iz detinjstva da radim u medijima. Srećna sam jer radim posao koji volim i nije mi žao što ne radim u struci. Naravno, da i posao lekara je vrlo plemenito zanimanje, žao mi je što lekari kod nas nisu dovoljno plaćeni koliko zaslužuju.
Da li volite i koliko često izlazite?
Volim da izlazim, mada sada vikendom neću moći pošto tada ću voditi i jutarnji program. Kao mlađa volela sam često da izlazim i provodim se sa svojim prijateljima, danas pod izlaženje podrazumevam neku večeru i piće. Retko ostajem duže od 1h u gradu. Pitam se da li sam se zasitila izlaženja ili to dolazi sa godinama, ali sve u svemu mislim da ritual - kafa sa drugaricama- neću menjati.
Omiljena knjiga, film, predstava?
Kada treba da se izdvoji nešto "omiljeno" to mi teško pada jer ne mogu da se opredelim samo za jednu stvar. Čitam kad god mi vreme dozvoljava, volim knjige Tonija Parsonsa, Gijom Muso, Mirjane Bobić, Vesne Dedić, Ivane Kuzmanović, trenutno čitam Emira Kusturicu " Smrt je neprovjerena glasina". Veliki sam filmofil i često idem u bioskop, volim da gledam filmove na velikom platnu. Opet omiljeni film pa i nemam baš ali kad god se prikazuje na televiziji volim da pogledam kao što su "Nešto sasvim lično", "Ustvari ljubav", "Engleski pacijent"... uglavnom volim romantične, ljubavne filmove, drame. I na kraju volim da idem u pozorište i trudim se da što više predstava odgledam, neki put je teško naći karte za određenu predstavu. Još nisam gledala Glembajeve u Ateljeu 212. Inače to pozorište ima predivne predstave kao i Jugoslovensko Dramsko (Nije smrt biciklo, da ti ga ukradu) pa čak i Madlenijanum, tamo sam bila na premijeri predstave "Doručak kod Tifanija". "Buba u uhu", "Očevi i oci", "Iza Kulisa", "Ljubavno pismo", "Mačka na usijanom limenom krovu", "Miris kiše na Balkanu" to su samo neke predstave kojih se sećam i koje preporučujem da se pogledaju.
Kako provodite slobodno vreme?
Slobodno vreme provodim uz knjigu, dobar film, odlazak u teretanu, usavršavanje engleskog jezika, ispijanje kafa sa drugaricama, volim kada je lepo vreme da prošetam centrom grada. Znam samo da nemam baš mnogo slobodnog vremena ali zato sve te stvari koje radim čine mi se jos lepšim.
Da li planirate da još negde putujete, ili su za ovu godinu putovanja završena.
Imam tu sreću da u poslednjih par godina putujem na svakih par meseci. Nadam se da ću do kraja ove godine otputovati još negde bar na nekoliko dana. Ako mi se to ipak ne dogodi onda svakako za Novu godinu neću biti u Beogradu. Obožavam da putujem, i svaki put kada se vratim iz inostranstva osećam se bolje, puna neke pozitivne enrgije, osećaja, dobrog raspoloženja.
Kako zamišljate idealan dan?
Idelan dan zamišljam sa voljenom osobom, negde daleko na plaži uz čašu crnog vina.
M.L.
Нема коментара:
Постави коментар